Etiologija muške neplodnosti može se klasifikovati u strukturalne, infektivne, kongenitalne, anatomske, hormonalne i znatno ređe genetske faktore. Neki od najčešćih faktora rizika i uzroka steriliteta kod muškaraca bili bi:
- Infekcije prostate
- Prethodna vazektomija
- Istorija seksualno prenosivih bolesti
- Istorija genitalnih infekcija ili infekcija male karlice
- Prethodna sterilizacija
- Prethodne abdominalne operacije
- Povrede
- Varikokele
- Retrogradna ejakulacija
- Izloženost radijaciju ili visokoj temperaturi
- Erektilna disfunkcija
- Imunološki faktori
- Obstrukcija izvodnih kanala (Vas deferens)
- Hronične bolesti poput dijabetesa ili hipertenzije
- Genetski poremećaji poput Klineferterovog sindroma ili mutacija na Y hromozomu
- Pušenje
- Konzumiranje alkohola
- Uživanje opojnih droga
Kada je u pitanju muški faktor bračne neplodnosti prvo ispitivanje koje se radi je analiza semena, tj. spermogram. U najvećem broj slučajeva to je sasvim dovoljan test u ispitivanju muškog faktora infertiliteta na osnovu koga se dalje savetuju pretrage ili potupci.
Kod muškaraca koji nemaju spermatozoida u ejakulatu (AZOSPERMIJA) primenjuju se neke od metoda invazivne dijagnostike. Spermatozoidi se “traže” i, ukoliko je očuvana njihova produkcija, pokupe sa mesta njihovog nastanka bilo:
- punkcijom epididimisa (izvodnih kanala) i/ili testisa i aspiracijom spermatozoida (TESA – Testicular Sperm Aspiration)
- bilo hirurškom biopsijom testisa i uzimanjem isečka tkiva (TESE – Testicular sperm extraction) sa pato-histološkim pregledom i najčešće zamrzavanjem dobijenog tkiva testisa koje se kasnije, ukoliko se nađu spermatozoidi, može koristiti za postupak vantelesne oplodnje
